Pozdrav svima moje ime je Igor, zivim u Beogradu već 18 godina. Idem u saobraćanu školu GSP, završna sam godina i planiram da upišem viši saobraćajni fakultet, i treniram u ragbi klubu "Crvena Zvezda". 

Rođen sam 1.10.1993. Devetesete su bila veoma teška vremena za mene i za moju porodicu. Sećate se kada se moralo četai u red za hleb ili mleko, ili kada se na ulicama prodavao nekvalitetan benzin. To su bile baš teške godine.

 Posle devedesetih stanje u srbiji se poboljšalo, 2000 godine sam krenuo u prvi razred tu sam uopznao dosta prijatelja sa kojima sam išao 8 godina. Moj najbolji drugar je bio i dan danas je Srđan Spasojević, zajedno smo išli u vrtiić, imali smo veoma lepo prijateljstvo sve do petog razreda kada se Srki preselio u drugu školu ali to nije značilo kraj našeg prijateljstva. U tom odeljenju je bila jedna devojka koja mi se sviđala od prvog dana kada sam je upoznao. Ne bi hteo da vam kazem ko je ali ona zna o kome pričam. Ona je stvarno bila lepa a i dan danas je lepa. 

 Sviđala mi se ali nisam bio njen tip, kolko god sam pokušavao da joj osvojim srce ona me je nezno odbila. To što sam rekao da mi je nezno odbila to znači da mi je rekla na lep način da joj se neviđam da ne zeli da mi povredi osećanja. Šta reći više za nju ona je iksrena osoba ali šteta za mene što nisam bio njen tip.

U šestom razredu sam tokom ekskurzije upoznao devojku koja je sedala sama dok su se ostali prskali vodom (ne znam tačno gde smo bili ali znam da je bila vrućina). Seo sam pored nje i započeli neki razgovor, sad stvarno ne mogu da se setim šta smo pričali ali smo bač dugo pričali. Po povratku u Beograd razmenili smo brojeve i o tada smo počeli da se druzimo.

 Ceo sedemi razred smo išli zajedno u školu i iz škole, družili se tokom odmora i pirčali.Bili smo stvarno dobri prijatelji. Jednog dana kada sam shvatio da to prijateljsvto može da bude nešto drugo, a ja u puberteu pa mi sinule neke ideje u glavu pa sam joj dao poklon, rekao sam joj da otvori kada dođe kući. Taj dan sam ceo dan mislio da je shvatila da bi želela da budemo zajedno. Ali sutradan na odmoru mi vraća poklon koji sam joj dao i onda sam shvatio da sam pogrešno joj pristupio i prerano, ali ona je očigledno htela da budemo samo pirjatelji.Ja sam na neki način malo teško prihvatio. Ali šta je tu je, naše prijateljstvo je i dalje se nastavilo sve do polovine osmog razreda kada nije htela da priča samnom. Nisam znao zašto nije htela da pričia samnom, ja sam je pitao ali ona bi mene ignorisala. To je sve tako trajalo do kraja osmog razreda kada sam shvatio da više nismo prijatelji,i dan danas ne znam zašto nije htela samnom da priča. Nadam se da ću jednog dana saznati odgovor.

 

Kraj Prvog Dela